Ten­zi­je iz­me­đu in­sti­tu­ci­ja Evrop­ske uni­je i polj­ske vla­de na­ci­o­nal­no-kon­zer­va­tiv­ne stran­ke Pra­vo i prav­da sve su ve­će. Či­ni se kao da Bri­sel sve vi­še po­sta­je je­dan od naj­ve­ćih ne­pri­ja­te­lja za Var­ša­vu.
„Iza­šli smo na kraj sa Grč­kom Alek­si­sa Ci­pra­sa, iza­ći­će­mo na kraj i sa Polj­skom Ja­ro­sla­va Ka­činj­skog”. Ta­ko su di­plo­ma­te Evrop­ske uni­je raz­mi­šlja­le 2015. na­kon iz­bor­ne po­bje­de na­ci­o­nal­no-kon­zer­va­tiv­ne stran­ke Pra­vo i prav­da (PiS).
Iako se mno­gi po­li­ti­ča­ri u Bri­se­lu ne­ra­do sje­ća­ju pe­ri­o­da 2006-2007, od­no­sno vre­me­na ka­da je Ka­činj­ski bio pre­mi­jer Polj­ske, oni su ipak u vrije­me for­mi­ra­nja no­ve vla­de u Var­ša­vi 2015. bi­li po­pri­lič­no mir­ni.
Ka­činj­ski na kra­ju i ni­je ušao u vla­du, nju je for­mi­ra­la Be­a­te Ši­dlo, ali ubr­zo je po­sta­lo ja­sno: on je taj ko­ji vu­če sve kon­ce iz po­za­di­ne, uti­če na naj­va­žni­je po­li­tič­ke od­lu­ke ili ih čak sam do­no­si.
U po­čet­ku su mno­gi u Bri­se­lu na ten­zi­je iz­me­đu Evrop­ske uni­je i no­ve polj­ske vla­de gle­da­li kao na po­ku­šaj Ka­činj­skog da čvr­stim sta­vom obez­bi­je­di se­bi po­što­va­nje u nje­go­voj sop­stve­noj dr­ža­vi, ali i van nje.
Me­đu­tim, pro­ble­mi su se ubr­zo pro­ši­ri­li. Evrop­ska ko­mi­si­ja je već u ja­nu­a­ru 2016. re­a­go­va­la na pro­ble­me ta­mo­šnjeg Ustav­nog su­da u ve­zi sa re­for­ma­ma polj­skog pra­vo­su­đa.
Ta­ko je po pr­vi put po­kre­nu­ta for­mal­na pro­ce­du­ra pod na­zi­vom „Di­ja­log o prav­noj dr­ža­vi”, što je opet u Polj­skoj iza­zva­lo ne­ras­po­lo­že­nje pre­ma in­sti­tu­ci­ja­ma EU.
Ra­ni­ji po­ku­ša­ji Evrop­ske uni­je da za­šti­ti prav­nu dr­ža­vu u Polj­skoj bi­li su ne­u­spje­šni jer je na osno­vu po­sto­je­ćih spo­ra­zu­ma Uni­je u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma prak­tič­no ne­mo­gu­će uve­sti ne­ka­kve pra­ve sank­ci­je.
Kao od­go­vor na kri­ti­ke iz Bri­se­la, Var­ša­va je po­če­la da do­vo­di u pi­ta­nje ne­ke od nad­le­žno­sti Evrop­ske ko­mi­si­je.
Polj­ska je ta­ko go­di­nu da­na ka­sni­je na­sta­vi­la sa sje­čom dr­ve­ća u za­šti­će­nom pod­ruč­ju pra­šu­me Bi­ja­lo­vi­ca, upr­kos pre­su­di Evrop­skog su­da prav­de ko­ji je zah­ti­je­vao hit­no i mo­men­tal­no za­u­sta­vlja­nje sje­če.
Ta­ko ne­što do­go­di­lo se po pr­vi put u isto­ri­ji EU. Var­ša­va je ka­sni­je pro­mi­je­ni­la svoj stav i po­sta­la do­ne­kle po­mir­lji­vi­ja, ali taj slu­čaj u su­šti­ni još uvi­jek ni­je ri­je­šen.
Kri­ti­ča­ri vla­di stran­ke Pra­vo i prav­da pre­ba­cu­ju i to da ras­pi­ru­je ne­pri­ja­telj­stvo pre­ma Nje­mač­koj, iako Var­ša­va i Ber­lin već go­di­na­ma nje­gu­ju do­bre od­no­se.
Sma­tra se da PiS ti­me že­li da učvr­sti svo­ju po­zi­ci­ju kod gla­sa­ča.(RTS)


EU – To je „ne­što što se mo­ra”

U Polj­skoj su de­ba­te u ve­zi sa iz­bje­gli­ca­ma i nji­ho­vom ras­po­dje­la­ma po si­ste­mu kvo­ta po­ja­ča­le uti­sak da EU že­li da pri­mo­ra ze­mlje-čla­ni­ce na ne­že­lje­ni mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, pr­ven­stve­no „dik­ti­ran iz Ber­li­na”.
Polj­ski dr­žav­ni me­di­ji te­ro­ri­stič­ke na­pa­de u ze­mlja­ma Za­pad­ne Evro­pe pred­sta­vlja­ju kao di­rekt­nu po­sle­di­cu gre­ša­ka bri­sel­skog esta­bli­šmen­ta.
Ka­činj­ski se spret­no po­i­gra­va ten­zi­ja­ma iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da, a to ne uti­če sa­mo na Polj­sku: mno­gi gra­đa­ni no­vih ze­ma­lja-čla­ni­ca EU ne vo­le da im „sta­ra Evro­pa” dr­ži lek­ci­je.
Na Is­to­ku, gra­đa­ni ula­zak svo­jih ze­ma­lja u EU vi­de vi­še kao „isto­rij­sku prav­du”, a ma­nje kao „ula­zak u za­pad­nu ško­lu de­mo­kra­ti­je, prav­ne dr­ža­ve i to­le­ran­ci­je”.
Ne­ka­da je ula­zak u EU za Polj­sku bio mje­ra svih stva­ri, a da­nas je to „ma­nje zlo”.
Stran­ka PiS svo­jim bi­ra­či­ma ob­ja­šnja­va da je polj­sko član­stvo u EU „ne­što što se mo­ra”, jer sa­mo ta­ko Var­ša­va mo­že da ima uti­ca­ja u EU, pri­je sve­ga na po­li­ti­ku Uni­je pre­ma Ru­si­ji.
U isto vri­je­me, vla­da i me­di­ji bli­ski dr­ža­vi pre­no­se ne­ga­tiv­nu sli­ku o EU, slič­nu onoj ko­ja se mo­gla vi­dje­ti u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji uoči „Breg­zi­ta”.(RTS)